За православне вјернике почео је вишенедјељни велики Васкршњи или Часни пост, који се завршава празником Васкрсења Исуса Христа - Васкрс, који се ове године прославља 24. априла.
Датум почетка Часног поста зависи од датума празновања највећег хришћанског празника Васкрса, којег православни вјерници славе увијек у недјељу пуног мјесеца послије прољећне равнодневнице.
Према православном учењу, Велики пост нас учи покајању, праштању и правој молитви, а циљ је да се у миру и тишини дочека највећи хришћански празник Васкрс, јер је вјера у Васкрсење основ хришћанства.
Велики или Часни пост, који је име добио према Часном крсту на којем је страдао Исус Христос, установљен је по узору на подвиг Спаситеља који је, послије крштења на ријеци Јордан, отишао у пустињу и постио четредест дана и ноћи, након чега је изашао као побједник из кушње коју му је поставио Сотона.
Пост није гладовање, ни запостављање трпезе, већ је прије свега морални и етички чин и израз стварне љубави према Богу, који је својим страдањем и животом у вјери успоставио вриједности хришћанства.
Они који одлуче да испоштују правила поста, дужни су да једу посну храну, без меса и бијелог мрса, те да те дане проведу у молитви, праштању и покајању како би се припремили за причешће која је круна тог одрицања.
Каноном Српске православне цркве најстрожи пост предвиђен је прве и последње недјеље Часног поста, када се јела припремају само на води.
Пост у хришћанству не представља само одрицање од масне или мрсне хране, већ првенствено има духовну димензију - уздржавање од рђавих мисли, ријечи и дјела, појачаној молитви, показивању милосрђа и чињењу добрих дјела.
Пост представља и уздизање духа над тијелом, побједу духовне стране над чулима и за хришћанина он представља припрему за обиљежавање и прославу празника.
Нема коментара:
Постави коментар